KIM IL SUNG

 

Kim Il Sung (1912 - 1994), komunista, revolucionar, teoretičar, državnik, bio je lider Demokratske narodne republike Koreje od njenog nastanka 1948. pa sve do smrti 1994. godine i generalni sekretar Radničke partije Koreje. Osnivač je ideje Đuče koje je danas ideja vodilja Radničke partije Koreje i DNR Koreje i ima veliki broj pristalica i poštovalaca širom sveta.

Kim Il Sung (rođen kao Kim Džon Su) rodio se u siromašnoj porodici korejskih patriota u toku surove japanske okupacije 15. aprila 1912. godina u selu Mangjongdae. Njegov otac Kim Hjog Džik zbog patriotskog rada na oslobađanju Koreje bio je proganjan zbog čega je porodica Kim Il Sunga bila primorana na česte seobe.

„Moj život počeo je u drugoj deceniji dvadesetog veka kada je Koreja prolazila kroz najteži period svoje nacionalne tragedije“ zapisao je kasnije u svojim memoarima, koji su delom objavljeni na srpskom, jeziku, Kim Il Sung opisujući svoje najranije detinjstvo.

 

Tokom školovanja 1926. godine prvi put se susreo sa delima klasika marksizma-lenjinizma.

 

17. oktobra 1926. godine osnovao je Savez za uništenje imperijalizma. Program organizacije svodio se na borbu za oslobođenje i nezavisnost Koreje i njenu socijalističku izgradnju. „Savez za uništenje imperijalizma je bio teorijski svež politički organizam novog tipa, koji su mladi jedne nove generacije, opredeljeni za socijalizam i komunizam, stvorili u teškom istorijskom momentu, sa ciljem nacionalnog oslobođenja zemlje i klasne emancipacije radnih masa i sa idealima borbe protiv imperijalizma, za nezavisnost zemlje i suverenitet naroda“- zapisao je Kim Il Sung u svojim memoarima.

 

Srednju školu završio je u Džilinu u Kini gde se podrobnije upoznao sa klasičnim delima Marksa, Engelsa i Lenjina. Kasnije ovaj period svog života u svojim memoarima opisao rečima- „U vreme koje sam proveo u Džilinu moj pogled na svet je bio stvoren, a to mi je omogućilo da prihvatim ideologiju za ceo svoj život i dalo mi moralne osnove. Znanje i iskustvo koje sam stekao omogućili su mi da kasnije izradim okvir za nezavisnu revolucionarnu misao“ .

 

U avgustu 1927. godine Savez za uništenje imperijalizma transformisan je u Savez antiimperijalističke omladine, a 28. avgusta iste godine osnovan je Savez komunističke omladine Koreje. „Stvaranje nove komunističke avangardne organizacije je bila neodložna potreba i iz razloga koje je nametala tada postojeća situacija. Program je stavljao naglasak na to da mladi Savez komunističke omladine treba da se rukovodi teorijom koja je u uskoj vezi sa praksom korejske revolucije. S komunističke omladine Koreje bio je predvodnik mladih korejskih komunista i avangarda raznih masovnih organizacija. Savez komunističke omladine Koreje je odigrao slavnu ulogu u popularisanju organizacionog jedinstva omladine, u obuci rukovodećih kadrova i u jačanju unutrašnjih snaga naše revolucije.“, ocenio je Kim Il Sung sumirajući rezultate svoje revolucionarne borbe.

 

U jesen 1929. godine do proleća 1930. Kim Il Sung je bio zatvoren  u džilinskom zatvoru zbog svog antijapanskog i komunističkog delovanja. Tokom kratke robije „Ja sam analizirao situaciju u kojoj su se nalazili nacionalistički i komunistički pokret naše zemlje i došao do zaključka da revolucije u mojoj zemlji može da pobedi samo kada mi sami preduzmemo odgovornost za nju i samo naporima našeg naroda, i da se svi problemi do kojih dolazi u revolucionarnoj borbi moraju biti rešavani samostalno i na stvaralački način. To je bila početna tačka ideja Đuče“. Tada je Kim Il Sung jasno formulisao borbenu politiku antijapanske- „mora se pokrenuti oružana borba da bi se pobedio naoružani neprijatelj, imperijalistički Japan, da se zemlja oslobodi, da radnička klasa, seljaštvo, nacionalni kapitalisti, vernici i sve druge patriotske snage opredeljene protiv Japanaca treba da se okupe pod antijapansku zastavu i da se dignu u akciju, a da se zato mora stvoriti nova revolucionarna partija“.

 

Posle izlaska iz džilinskog zatvora Kim Il Sung Svoje delovanje nastavio je u Kalunu. Kim Il Sung svestan nedostataka nacionalno-oslobodilačke borbe težio je u Kalunu stvaranju nove organizacije koja će biti sposobna da nastavi i pobedonosno završi borbu za oslobođenje Koreje. „Došao sam do zaključka da za razradu pravilne rukovodeće teorije, koja odgovara živoj stvarnosti Koreje, sve probleme treba osmišljavati samostalno, u skladu sa realnim uslovima svoje zemlje i rešavati ih putem originalnog metoda, na apsolutizirajući klasiku ili iskustvo druge zemlje. Nije bilo moguće da se u potpunosti prihvati, na primer, iskustvo Oktobarske revolucije za stvaranje rukovodeće teorije ili sedeti skrštenih ruku nadajući se da će Kominterna dati neki recept za sve bolesti. Nemamo na šta da se oslanjamo, osim na snagu narodnih masa. Pokrenućemo krvavu bitku s japanskim imperijalistima, verujući u snagu dvadeset miliona korejskih sunarodnika i ujedinjujući ih u jednu jedinstvenu silu“. Na savetovanju u Kalunu koje je organizovao Kim Il Sung doneta je odluka o pokretanju oružane antijapanske borbe.  Trećeg jula posle završetka savetovanja u Kalunu je osnovana partijska organizacija novog tipa-Savez drugova Konsol, bio je to začetak Radničke partije Koreje. Istog dana osnovana je i Korejska revolucionarna armije, prva oružana organizacija korejskih komunista.

 

25. aprila 1932. godine Kim Il Sung formirao je Korejsku narodno-revolucionarnu armiju, a 5. maja 1936. godine Ligu za ujedinjenje Otadžbine i postao je njen predsednik.

 

Antijapanska borbu pobedonosno je okončana 15. avgusta 1945. godine. Kim Il Sung tada radi na stvaranju nove demokratske Koreje i vodi borbu za izgradnju revolucionarne partije, vlade i armije i za pobedonosno okončanje antifeudalne demokratske revolucije.

 

Početkom oktobra 1945. godine Kim Il Sung formira organizacioni komitet Komunističke partije Severne Koreje i Federaciju sindikata Severne Koreje. Posle čega je usledilo formiranje drugih masovnih organizacija na severu Koreje. 28. avgusta 1946. godine objedinio je Komunističku partiju Severne Koreje i Novu demokratsku partiju Koreje obrazujući Radničku partiju Koreje. Pod rukovodstvom Kim Il Sunga počinje izgradnja nove Koreje. U februaru 1947. godine formira se Narodni komitet Severne Koreje-prva vlast proleterske diktature na čije čelo je izabran Kim Il Sung. 8. februara 1948. Korejska narodno-revolucionarna armija transformisana je u Korejsku narodnu armiju. U martu 1948. na II Kongresu Radničke partije Koreje Kim Il Sung proglasio je partijski kurs ujedinjenja zemlje. 9. septembra 1948. obrazovana je Demokratska narodna republika Koreja, a Kim Il Sung postao je njen prvi predsednik vlade. Kao predsednik vojnog kabineta DNR Koreje, bio je vrhovni komandant Korejske narodne armije tokom Otadžbinskog oslobodilačkog korejskog rata (25. juna 1950.-27. jul 1953. godine). U februaru 1953. godine za pobedonosno rukovođenje Korejskom narodno-revolucionarnom armijom, za epohalan doprinos razvoju vojne misli i prakse dodeljeno mu je zvanje maršala. Posle rata nastavio je da rukovodi borbom za razvijanje narodne vlasti i socijalizma u Koreji

 

Na VI plenumu CK Radničke partije Koreje, avgusta 1953. godine, postavio je osnovni kurs daljeg razvoja DNR Koreje baziran na industrijalizaciji zemlje i jačanju seoskog gospodarstva. U aprilu 1955. godine objavio je „Teze o karakteru i zadacima korejske revolucije“ u kojima je pozvao „Sve snage na borbu za ujedinjenje i nezavisnost Otadžbine, na izgradnju socijalizma!“.

 

Na decembarskom plenumu CK Radničke partije Koreje pokrenuo je razvoj korejske industrije u duhu Čolima pokreta.

 

U februaru 1960. godine Kim Il Sung teoretski je razvio metod Čongsan, koji je predstavljao novu prekretnicu u korenitom preobražaju rada državnih i privrednih organa. Ocenjujući metod Čongsan Kim Il Sung je rekao: “Rukovodstvo se još više približilo nižima i bio je utvrđen revolucionarni metod rada prema kome viši organi pomažu nižim, partijski radnici dublje zalaze u mase, vaspitavaju ih, preobražavaju i ujedinjuju, rešavaju sva pitanja mobilišući revolucionarni entuzijazam i stvaralačku inicijativu mase“.

 

Posle rukovoženja selom Čongasan metodom Kim Il Sung je preuzeo istorijske mere u cilju reorganizacije sistema upravljanja u industriji, pokrenuo je Teanski sistem. „Privredni organi i preduzeća vrše čitav svoj rad pod kolektivnim rukovodstvom partijskog komiteta, postavljaju u prvi plan politički rad i mobilišući mase, izvršavaju revolucionarne zadatke koji stoje pred njima, viši organi pomažu nižim, lica na višim položajima pomažu onima na nižim položajima, oni koji znaju uče one koji ne znaju, svi drugarski sarađuju jedni sa drugima, svi pogoni, fabrike, grane, tesno sarađuju među sobom, na taj način razvijaju kooreriranu proizvodnju i oslanjajući se na objektivne ekonomske zakone, naučno i racionalno upravljaju privredom“-formulisao je Kim Il Sung Taenski sistem upravljanja.

 

Ideja Kim Il Sunga bila je stavljanje masa u centar svih aktivnosti. „Klanjati se narodu kao nebu“-bila je nova revolucionarna parola koji je istakao Kim Il Sung. Ona je i danas aktuelna i njome se rukovodi korejsko revolucionarno rukovodstvo na čelu sa liderom Kim Đžong Ilom.

 

Kim Il Sung dalje je razradio osnovnu liniju korejske socijalističke revolucije definišući je  u tri osnovna pravca-ideološka, tehnička i kulturna revolucija.

 

Na VIII plenumu CK radničke partije Koreje, februara 1964. godine, objavio je „Teze o socijalističkom agrarnom pitanju u našoj zemlji“ u kojima je razradio osnovne ideje i teoriju daljeg razvoja poljoprivrede u DNR Koreji i izgradnju socijalističkog sela.

 

 

U cilju očuvanja i daljeg razvijanja korejskog socijalizma na Narodna skupština DNR Koreje u decembru 1972. godine usvojila je „Socijalistički ustav DNR Koreje“.

 

U septembru 1977. godine na XIV plenumu CK Radničke partije Koreje „Teze o socijalističkom obrazovanju“ u kojima je izneo osnovne principe socijalističke pedagogije, sadržaj i metode socijalističkog obrazovanja i zadatke daljeg usavršavanja obrazovanja u DNR Koreji.

 

U oktobru 1980. godine na VI kongresu Radničke partije Koreje Kim Il Sung pozvao je na preobražaj celokupnog korejskog društva na osnovu ideja Đuče. Tada je postavio i deset glavnih stremljenja u daljoj socijalističkog izgradnji zemlje tokom 80-tih.

 

Tokom 1972. godine lansirao je tri principa ujedinjenja otadžbine- samostalno, mirno ujedinjenje zemlje i konsolidacija nacije. Na VI kongresu Radničke partije Koreje istakao je predlog za formiranje Demokratske federativne republike Koreje.

 

Аprila 1992. godine dobio je titulu generalisimusa DNR Koreje. Nosilac je velikog broja severno korejski i stranih odlikovanja, priznanja i zvanja. Trostruki je heroj DNR Koreje i Heroj rada DNR Koreje. Аutor je velikog broja dela štampanih na velikom mnogim jezicima. Njegova sabrana dela štampana su u preko 40 tomova na nekoliko jezika. Njegovi višetomni memoari „U korak sa vekom štampani“su i kod nas.

 

Umro je 8. jula 1994. godine. Tog dana ugasila se najblistavija zvezda Dalekog Istoka ostavljajući iza sebe vidni trag kao putokaz kuda vodi jedan od puteva ka istinskoj ljudskoj sreći.